Poreklo : Veliki deo Australije.
 
Stanište : Suvi, polupustinjski i pustinjski predeli.
 
Dostupnost : Jedna od najpopularnijih vrsta agamida u svetu. Kod nas se često gaje i ima nekoliko odgajivača koji ih redovno razmnožavaju. Izuzetno su pogodni za takozvane početnike, tj. one kojima je ovo prvi gušter. Ova vrsta nije na CITES listi tako da nikakva prateća dokumentacija nije potrebna.
 
Veličina i izgled : 45-55cm uglavnom rastu. Spadaju u veće agame. Ženke su manje od mužjaka i imaju sitniju glavu. Ime su dobili zbog brade koja može da pocrni i naduva se kada se naljute ili osećaju ugroženo. Takođe se to dešava i kada se mužjak udvara pred parenje ženki. Imaju bodlje oko glave i duž tela sa strane. Te bodlje su tvrde, ali pošto se nalaze na koži pri pritisku se pomeraju tako da ne mogu da vas ubudu nikako. Ne otpuštaju repove i ne regenerišu ih ukoliko im otpadne, tj. neko im odgrize. Postoji jako puno različitih morfova tj. varijanti boje ove vrste. Standardna boja je siva, sa određenim svetlijim i tamnijim šarama. Postoje žuti, narandžasti, crveni primerci kojima su cene više usled dugogodišnjeg planiranog ukrštanja.
 
Ponašanje : Jedan od najmirnijih guštera, koji se vremenom toliko pripitomi da može da miruje u rukama bez problema. Spada u dnevne guštere tako da je aktivan isključivo danju. Čim im se ugase svetla odlaze da spavaju. Kada se izlegnu plašljivi su jer su maleni i sve im je novo. Kada se smire i porastu malo polako ih treba navikavati na vađenje i ljudski kontakt. Vremenom će postati veoma mirni i pitomi. Redovno će jesti iz ruke.
 
Terarijum : Minimalne dimenzije terarijuma za jednog odraslog Bradatog zmaja su d100 x š50 x v50cm, manji se mogu smestiti u manje terarijume dok ih ne prerastu. Za mladunce preporučujem terarijum dimenzija 50x40x30cm . Mada ukoliko su već ojačali I imaju mesec ipo ili više možete ih odmah smestiti u konačan terarijum gde će živeti I kada porastu. Preporučljivo je obezbediti neko mesta za skrivanje mladih jedinki u vidu pećine od kamena, nekog panja ili većeg kamena. Obavezno paziti da ti predmeti ne mogu pasti i zgnječiti agamu. Kada su veće uglavnom im nije potrebno klasično sklonište i spavaće gde god im se svidi. Često razgrnu pesak i tu zaspe.
Podloga : Nekoliko vrsta podloga je moguće koristiti. Neki koriste novine, papir, etison, linoleum, pločasto kamenje ili sitni fini pesak. Pesak jeste uz pločasto kamenje najprirodniji substrat,ali treba imati u vidu I higijenu I održavanje. Ukoliko čuvate samo 1-2 guštera onda možete staviti prirodno okruženje, ali ukoliko čuvate veći boj radi lakše održavanja I čišćenja razmislite o linoleumu. Od rođenja svoje mladunce stavljam na pesak i nikada nemaju problema. Papirna podloga se koristi ukoliko je jedinka u karantinu tj. za privremeni smeštaj kada treba često da se čisti i prati koliko hrane pojede i kakva je stolica. To je obično slučaj kada su jedinke bolesne ili su skoro stigle pa da se neko vreme posmatraju zbog potencijalnih parazita.
 
Temperatura : Trebalo bi napraviti temperaturni gradijent, tako što ćete zagrevati samo jedan deo terarijuma sijalicom. Temperatura na toplijem delu, ispod sijalice, treba da bude oko 40-45 stepeni, dok u hladnijem delu može da bude 25-30 stepeni, pa i niže. Uvek koristiti spot sijalicu, ona ima koncentrisan snop svetlosti i greje neposredno ispod. Tako će tu biti najtoplije pa će se tu agama i zagrevati nakon hranjenja ili paljenja svetla. Sijalicu ne treba postavljati preblizu podloge, kako agama ne bi mogla da je dohvati i da se opeče. Ispod sijalice uvek staviti neki kamen koji bi se dodatno zagrejao i održavao temperaturu i nakon gašenja sijalice. Ukoliko je agami potrebno zagrevanje ona će leći na kamen i dogrejati se. Noću se sijalica gasi i temperatura može da padne na sobnu, tj. do nekih 20 stepeni. Zimi im možete isključiti grejanje i ostaviti ih na nižim temperaturama radi odmora, pogotovo ako planirate da ih parite sledeće sezone. Tada temperatura može da padne do 14-16 stepeni bez problema. Tada se ne hrane jer im je usporen metabolizam i ne mogu da vare hranu usled niskih temperatura. Nuditi svakih 4-5 dana po nekoliko supercrva ili tek presvučenih buba, radi lakšeg varenja.
 
Osvetljenje : Pošto je ovo dnevna vrsta guštera neophodna je UV neonka. To je neonska cev sa UVa i UVb zračenjem. Uglavnom se koriste sa 10% i menjaju se jednom godišnje jer im opadne dejstvo. Pored toga uvek se koristi spot sijalica za grejanje terarijuma. Noću se obavezno gasi sva rasveta, kako bi gušter spavao na miru bez svetla.
 
Vlažnost vazduha : S’ obzirom da potiču iz suvih predela nije im neophodna visoka vlažnost vazduha. Svu potrebnu vlagu dobijaju kupanjem jednom nedeljno u toploj vodi. Sipa se u lavor nekoliko santimetara vode i tu se pusti agama malo se okupa nekih 5 minuta i tada će da pije vodu. Tokom presvlačenja se može okupati da bi pomoglo skidanje stare kože.
 
Voda : Ne moraju imati uvek dostupnu posudu sa vodom. Ukoliko ih redovno kupate, recimo jednom nedeljno, piće vodu tada. Neke jedinke se nauče da piju stajaću vodu iz posude a neke nikada to neće uraditi, nego piju vodu samo ako se pomera. Vodu takode uzimaju i iz voća i povrća koje je sastavni deo ishrane.
 
Ishrana : Ova vrsta agame spada u omnivore(jedu hranu biljnog i životinjskog porekla). Od insekata : Tenebrija(Tenebrio molitor),fobasi(Zoophobas morio),leteralisi(Blatta lateralis),dubije(Blaptica dubia),cvrčci(Gryllus assimilis), miševi mladi, pinkiji, dok još ne dobiju dlaku i ne progledaju. Insekti su im primarna hrana, pored toga kada porastu možete povremeno davati mlade miševe. Hrane se i biljnom hranom, tj. voćem i povrćem. Dok su mladi odbijaju prvih nekoliko meseci biljnu hranu, a neke jedinke preferiraju neku određenu vrstu i nikada ne projedu druge vrste bilja. Treba paziti da se ne daje kiselo voće, kupus i neke druge vrste povrća teške za varenje. Najčešće se daju šargarepa, tikvica,  razne vrste salate, bundeva, jabuka, maslačak, hibiskus … Dok su mladi hrane se prvih 2 meseca otprilike 2 puta dnevno, prvi put kada se ugreju posle paljenja svetla, a drugi put par sati pred gašenje kako bi mogli da svare pojedenu hranu. Kada porastu uglavnom jedu svaki dan jednom. Naravno da se može desiti da neće da jedu svaki dan, pogotovo u zimskom periodu.
 
Kao i ostali reptili i životinje i Bradata agama može imati unutrašnje parazite. Uglavnom to nije slučaj ako se uzima životinja od odgajivaća i ako ste sigurni da je poreklom iz zatočeništva. Najčešće životinje iz divljine, izlovljene imaju parazite, koje vi nikako ne možete primetiti dok već nije kasno, nisu štetni po agamu sve gok se ne namnože dovoljno da ugroze apetit i izmore životinju. Prvi simptomi su malaksalost i neuobičajeno mirovanje jedinke. Odbijanje hrane, krvava stolica ili povraćanje. Paraziti tog tipa se mogu otkriti samo laboratorijskim pregledom izmeta, koji je obavezno uraditi ukoliko je životinja iz divljine.