Afrički patuljasti jež rasprostranjen je u južnoj Africi od Senegala do Sudana i Zambije. (Kelsey-Wood 1995,

Afrički jež ima uglavnom ovalni oblik. Udovi su kratki, a okruglo telo životinje je nisko pri tlu. Afrički patuljasti jež ima veoma kratak rep. Kada je ugrožena, životinja ima sposobnost da kontrahuje niz mišića, uvijajući se u kompaktan oblik lopte, šireći bodlje u svim pravcima. U opuštenom stanju, bodlje leže ravno uz telo životinje. Prosečna dužina je približno 18-23 cm kada je životinja opuštena. Kada se uvije u karakterističnu odbrambenu loptu ježa, životinja je veličine velikog grejpfruta. 
Ježevi ove boje imaju bodlje koje su smeđe ili sive sa kremastim vrhovima. Lice i donja strana su prekriveni mekim, belim krznom. Postoje i druge, ređe boje, iako je aguti daleko najčešći.
 
Ponašanje
Afrički patuljasti jež je samotna životinja. Kao noćno stvorenje, stalno se kreće, prelazeći i do nekoliko kilometara u jednoj noći. Iako nisu teritorijalni, jedinke drže distancu od drugih afričkih patuljastih ježeva. Na primer, mužjaci obično drže rastojanje od najmanje 18 metara jedan od drugog. Postoji niz jedinstvenih ponašanja prisutnih kod ove vrste. Jedno je proces samopomazivanja. Kada životinja otkrije jedinstven ukus ili miris, ona stvara penušavu pljuvačku koju širi po telu u nizu izvanrednih izvijanja. Razlog za ovo ponašanje je nepoznat. Najverovatnije je povezano ili sa razmnožavanjem i izborom partnera ili sa samoodbranom. Drugo ponašanje je korišćenje letnje estivacije ili zimske hibernacije kod životinje kako bi joj pomoglo da preživi kada temperatura nije na optimalnih 24-29 stepeni Celzijusa.
 
Navike u ishrani
Atelerix albiventris je svaštojed, ali prvenstveno insektojed. Hrani se prvenstveno beskičmenjacima poput pauka i insekata, povremeno konzumirajući i male količine biljne materije ili malih kičmenjaka. Afrički patuljasti ježevi su oportunistički hranioci sa izuzetno visokom tolerancijom na toksine. Poznato je da jedu škorpije i male otrovne zmije bez ikakvih negativnih posledica.
 
ki patuljasti ježevi žive otprilike 2-3 godine u divljini. U zatočeništvu mogu živeti 8-10 godina, uglavnom zbog nedostatka predatora i bolje ishrane.